Bekrija je čuvao gol „Gubera“

Mnoge generacije fudbalera obilježile su istoriju Fudbalskog kluba „Guber“, dugu devet decenija. Najstariji živi fudbaler srebreničke ekipe je Milorad Stevanović, zvani Bekrija. On je bio golman punih devet godina – u periodu od 1954. do 1963. godine.

„Bila su to sjajna vremena. Fudbal se igrao rekreativno, igrali su građani, nevezano za starosnu dob. Vladao je tada puni entuzijazam. Fudbaleri su redovno trenirali, a na utakmice se išlo kamionom. Poredaju se daske na karoseriju i odlazilo se na utakmice. Pretežno nas je vozio Kemal Selmanagić sa svojim kamionom i nikad nije uzimao novac za to. Ni fudbaleri nisu dobijali nikakvu nadoknadu. Niko nije tražio honorar. Igralo se srcem, sa puno ljubavi. U bliža mjesta, u Bratunac i Ljuboviju išli smo pješice da odigramo utakmicu“, kaže Bekrija.

On napominje da se klub tada zvao „Vatrogasac“, naredne 1956. godine klub se zvao „Polet“, nakon toga „Guber“, zatim „Rudar“, pa opet „Guber“.

„U generaciji iz polovine šezdesetih godine bili su Hakija Halilović, Ranko Petrović, Bešlija Alić i Cviko Jovanović. Oni su bili stub odbrane, a u napadu su igrali: Fadil Zemunović, Miodrag, Smajo mali (Mejrić) i bio je jedan geometar, ne znam mu ime, te Kemo Selmanagić. Na desnoj strani je jedno vrijeme igrao Hamdija, brat Adema fotografa“, kazuje Bekrija.

FK Guber 50

„Igralo se na makadamskim terenima. Na našem igralištu, samo pred jednim golom bilo je malo trave i ja sam volio braniti na toj strani. Takmičili smo se u nekadašnjoj zoni sa ekipama iz Zvornika, Bijeljine, Vlasenice, Bratunca, Ljubovije i Bajine Bašte. Na svakoj utakmici bilo je na hiljade gledalaca, mnogo više nego danas. Stariji ljudi su redovno bili u publici. Svaka utakmica bila je prilika da se ljudi zabave i provesele. Neki su na stadion dolazili sa mezom i pićem. Utakmica je za njih bila ‘teferi’“, prisjeća se Bekrija.

Autor: Sadik Salimović

You must be logged in to post a comment Login