Stalno „premotavate“ filmove i previše razmišljate – kako izaći iz začaranog kruga?

Kada previše razmišljamo i analiziramo određene situacije, probleme, događaje, bilo iz naše prošlosti ili budućnosti, često doživljavamo preteranu zabrinutost, anksioznost, nemir, ali i strah.

Koliko puta vam se dogodilo da ste u mislima iznova i iznova prelili sve moguće potencijalno loše opcije koje bi vam se mogle desiti u određenoj situaciji?

Koliko puta ste sa posla vratili sliku neprijatne situacije i okrivili sebe što niste reagovali drugačije? Koliko ste puta proveli dane razmišljajući o tome šta znače nečije reči, pokreti i slično? Ako su vam se ovakve situacije dogodile, postoji mogućnost da patite od ‘preteranog razmišljanja‘.

Gde nastaje problem?

Iako nema ništa loše u razmišljanju, analizi, tumačenju, jer je sve to neophodno u nekim poslovima i u životu, onog trenutka kada počne značajno da utiče na naše psihičko stanje, onda je evidentno da nešto treba menjati.

Činjenica je da kada smo suočeni sa ozbiljnim problemom, moramo pažljivo razmotriti i razmisliti o svim mogućim posledicama koje mogu proizaći iz naše odluke, ali poenta je da ne ostaje sve samo na razmišljanju, već i na delovanju (ili ne postupajući) u skladu sa odlukom.

Preuzimamo odgovornost za svoju odluku (o kojoj smo razmišljali), prihvatamo situaciju i idemo dalje.

Ali, sa preteranim razmišljanjem, svega toga nema – sve se zaustavlja samo na razmišljanju, a svaka akcija deluje zastrašujuće.

Kada previše razmišljamo i analiziramo određene situacije, probleme, događaje, bilo iz naše prošlosti ili budućnosti, obično se javlja preterana zabrinutost, anksioznost, nemir i strah.

Sve ove emocije mogu sabotirati naše rešavanje problema i uzrokovati da se osećamo toliko anksiozno da se ne možemo opustiti čak ni u situacijama koje su nas nekada opuštale. Iz tog razloga preterano razmišljanje nije pozitivno: dok kritičkim mišljenjem, kada predviđamo potencijalne probleme, pokušavamo da ih prevaziđemo, preteranim razmišljanjem ostajemo samo u začaranom krugu problema gde nema rešenja.

Ne postoji jer neprijatne emocije mogu biti toliko neodoljive da osoba nije u stanju da se fokusira na moguća rešenja.

Pošto preterano razmišljanje često proizilazi iz poređenja sebe sa drugima i fokusiranja na negativne aspekte određene situacije, nije neobično da ljudi skloni tome imaju niže samopoštovanje.

Ako je neko, na primer, stalno usredsređen na svoje greške iz prošlosti i misli da neko drugi radi posao mnogo bolje od njega, onda ta osoba uopšte ne živi u sadašnjosti i ne uči iz sopstvenog iskustva.

Istovremeno, ona nije u stanju ni da primeti šta može da uzme od nekoga za koga misli da radi bolje od nje jer ne veruje u sebe, a njena jedina misao je da je taj neko bolji.

Da li ste osoba koja preterano misli?

Ovo je samo nekoliko znakova koji vam mogu pomoći da prepoznate da li ste skloni preteranom razmišljanju, ali većina ljudi koji pate od preterivanja verovatno zna da su i sami skloni tome i znaju da kažu da bi im dobro došao odmor od sebe i njegovih misli.

– Doživljavate neprijatne trenutke u glavi: niste spremni da prestanete da to radite brzo (na primer: na razgovoru za posao ste pogrešno izgovorili banalnu reč na engleskom i stalno se vraćate tom trenutku)

– Često imate problema sa spavanjem jer ne možete da utišate svoje misli.

– Stalno razmišljate – „A šta ako…“ i odgovori nisu preterano optimistični.

– Često razmišljate o skrivenim značenjima nečijih reči ili postupaka.

– Posle sukoba sa drugima, više puta prolazite kroz tu situaciju u svojoj glavi i ljutite se na sebe što niste nešto rekli.

– Zamišljate šta bi oni mogli da kažu u situaciji za koju mislite da bi se mogla desiti (tako da ste „spremni“ sledeći put) iako se te situacije obično ne dešavaju, a ako se i dogodi, obično ne idu po vašem scenariju.

– Često se sećate svojih grešaka (još uvek niste zaboravili onu sramotu na razgovoru za posao iako je to bilo pre nekoliko godina)

– Brinite o stvarima na koje nemate uticaja i na koje ne možete da kontrolišete (na primer, brinete se o oluji koja bi se mogla desiti tokom vašeg boravka u kampu)

Kako izaći iz začaranog kruga?

Iako nije moguće pobeći od sebe, ipak je moguće na neki način ublažiti svoju sklonost preteranom razmišljanju. Da vas preterano razmišljanje ne odvede do ozbiljnijih problema kao što su depresija i anksiozni poremećaji, Kristina Bačkonja, dipl. psiholog na sajtu Ordinacija.hr savetuje sledeće:

– Prvi korak je da postanite svesni kada previše razmišljate i u kakvo vas to stanje dovodi.

– Kada naučite da prepoznate šta radite, pravo je vreme da izvršite određene intervencije u svom razmišljanju: umesto da se stalno fokusirate na ono što može poći naopako, razmislite o tome šta se može pozitivno dogoditi.

– Ako ste već smislili 101 varijantu zadataka, onda se fokusirajte na rešavanje tih problema (na primer, ako ste zamislili da tehnologija neće uspeti usred predavanja, sada je vreme da shvatite šta ćete uraditi kada se tehnologija ne uspeva).

– Sagledajte greške koje vas opterećuju iz druge perspektive – ako vas kompanija nije zaposlila zbog pogrešno izgovorene reči na engleskom, onda je bolje da ne radite u kompaniji u kojoj ne možete biti čovek i gde banalne greške. nisu dozvoljene.

– Dozvolite sebi da budete čovek od krvi i mesa. Čovek od krvi i mesa nije savršen i nepogrešiv. Čak ni mašine nisu nepogrešive.

– Prihvatite da ne možete sve da predvidite i da je ponekad u redu biti i reagovati u sadašnjosti – snaći ćete se. Ili ćete tražiti savet ili pomoć. Ljudi vole autentičnost.

– Svaka svest i želja da promenimo ono čega smo postali svesni već je pola posla. Ponekad to možemo sami, a ponekad nam je potrebna pomoć stručnjaka.

Obe varijante su dobre ako dođete do cilja: a to je da prihvatite sebe kao nekoga ko je sklon preteranom razmišljanju, ali istovremeno može da se izbaci iz začaranog kruga opterećujućih misli koje ne dovode do rešenja ili prijatnog stanja, prenose Vijesti.me.

You must be logged in to post a comment Login