Psihički poremećaj novijeg doba: Šta je mizofonija i koji su simptomi?

Osobe koje pate od mizofonije može da iritira neki sasvim običan zvuk, poput žvakanja žvake, kašlja, zvuka disanja, grebanja po nekoj površini ili zvuka koraka. Zvukovi koje većina ljudi ne primećuje, osobe sa mizofonijom ne mogu da podnesu, prenose Vijesti.

U pitanju je vrlo redak psihički poremećaj. Prvi simptomi javljaju se u djetinjstvu, a s godinama ove osobe iritira sve više zvukova.

Izrazit priliv negativnih osećanja, najčešće besa i anksioznosti je misteriozno stanje koje se javlja kao odgovor na neke zvukove koje čujemo gotovo svakodnevno kod ljudi sa mizofonijom stvara osećaj koji je intenzivniji od jednostavne nelagode, a česta je dilema da li ovo može zaista da se smatra mentalnim poremećajem.

„Za razliku od ljudi koji kažu da im smeta da neko žvaće čips u bioskopu za vreme filma, ljudi sa mizofonijom zaista pate“, objasnio je profesor psihijatrije na Univerzitetu u Amsterdamu, Demijen Denis za Live Science.

Stručnjaci kažu da osobe sa tim poremećajem najviše iritiraju zvukovi koje proizvode njima najbliže osobe, poput članova porodice ili prijatelja. Tad znaju da budu najagresivniji.

Kod slabije izraženog poremećaja simptomi se ublažavaju lekovima, ali pravog leka zapravo nema.

U vrlo teškim slučajevima ljudi se potpuno izoluju da bi izbegli sve zvukove koji im smetaju. To, sa druge strane, vodi povlačenju u sebe i u depresiju, piše mentalfloss.com, a prenose Vijesti.

„Reč je o psihičkom poremećaju novijeg doba. Razgovarali smo sa 42 osobe sličnih simptoma i oni su nam otkrili da izbjegavaju bilo kakve društvene aktivnosti, vreme provode uglavnom sa slušalicama na ušima, a svakodnevni pokušaji da ništa ne čuju stvaraju im veliki stres. Oni znaju da budu agresivni, kao i da je to neprihvatljivo ponašanje, međutim, to je jače od njih“, objasnili su istraživači iz Amsterdama.

Oni su izneli dijagnostičke kriterijume koji bi mizofoniju klasifikovali kao novi psihijatrijski poremećaj. Međutim, neki istraživači tvrde da bi to zapravo mogao da bude simptom drugih osnovnih psihijatrijskih poremećaja poput opsesivno-kompulsivnog poremećaja (OKP) ili generalizovane anksioznosti.

Oni koji pate od mizofonije imaju veću učestalost depresije i anksioznosti, a kako je povezana sa OKP, dodatno je otežano utvrđivanje da li je nepodnošenje određenih zvukova previđeni simptom tih poremećaja ili je sama po sebi dijagnoza.

Margaret i Pavel Jastrebof, istraživači sa Univerziteta Emori u SAD, koji su prvi stvorili taj izraz, tvrde da su ta stanja povezana sa smanjenom tolerancijom zvuka. Kažu takođe da neki ljudi mogu da dožive mizofoniju, ali da to na njih ne bi uticalo na kliničkom nivou, ali drugi su skloni ozbiljnijim reakcijama.

U studiji koja je obuhvatila 500 studenata, oko 20 odsto učesnika prijavilo je klinički značajne simptome mizofonije. Ponovno je utvrđeno da su se simptomi često podudarali sa anksioznošću, OKP i depresijom, piše N1.

You must be logged in to post a comment Login