Naučnici izračunali koliko treba da vežbamo da bismo „poništili“ ceo dan sedenja

Brisanje prozora, trčanje sa decom ili vožnja bicikla, dovoljni su da produžite životni vek.

Prekomerno sedenje nije dobro za nas, to smo uveliko utvrdili i naučili. Ipak, posao, prevoz, sastanci i druge obaveze zahtevaju da ostanemo zakovani za stolicu veći deo dana, a naučnici su se potrudili na pronađu najbolji način za uspostavljanje balansa.

Oni sugerišu da bi 30 do 40 minuta aktivnog treninga, koji podrazumeva da se dobro oznojite i umorite, redukovalo negativne efekta koje sedenje ima po naše zdravlje, prenosi Zadovoljna.rs.

Do 40 minuta fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta svakog dana je otprilike dovoljno da ublažite 10 sati mirovanja, navodi istraživanje – iako bilo koja količina vežbanja ili čak samo stajanje pomaže donekle.

To je zasnovano na velikoj studiji objavljenoj 2020. godine koja sumira devet prethodnih studija, uključujući ukupno 44.370 ljudi u četiri različite zemlje koji su nosili neki oblik fitnes trackera.

Analiza je otkrila da je rizik od smrti, među onima koji pretežni deo dana provode sedeći, rastao kako se smanjivalo vreme provedeno u fizičkoj aktivnosti umerenog do jačeg intenziteta.

„Kod aktivnih pojedinaca koji imaju oko 30-40 minuta fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta, veza između dugog sedenja i rizika od smrti nije značajno drugačija od onih koji provode malo vremena sedeći“, objasnili su istraživači u ovom radu.

Primer nekih aktivnosti srednjeg intenziteta, kao što su vožnja bicikla, brzo hodanje, baštovanstvo, mogu smanjiti rizik od prevremene smrti.

Prednost i glavni razlog koji nas uverava u tačnost ove studije jeste i činjenica da su podaci skupljani sa uređaja za nošenje – a ne na osnovu informacija koje su sami učesnici prijavljivali.

Studija je predstavljena zajedno sa objavljivanjem globalnih smernica Svetske zdravstvene organizacije 2020. o fizičkoj aktivnosti i sedentarnom ponašanju, koje su napravili naučnici, tačnije 40 njih sa šest kontinenata. British Journal of Sports Medicine (BHSM) je takođe objavio specijalno izdanje koje sadrži kompletnu studiju i revidirane smernice.

„Kao što ove smernice naglašavaju, sva fizička aktivnost se računa i bilo koja količina je bolja nego nijedna“, rekao je istraživač fizičke aktivnosti i zdravlja stanovništva Emanuel Stamatakis sa Univerziteta u Sidneju u Australiji.

Istraživanje zasnovano na fitnes trakerima je uglavnom u skladu sa smernicama SZO iz 2020. godine, koje preporučuju 150-300 minuta umerenog intenziteta ili 75-150 minuta jačeg intenziteta fizičke aktivnosti svake nedelje.

Hodanje uz stepenice umesto lifta, igranje sa decom i kućnim ljubimcima, joga ili ples, obavljanje kućnih poslova, šetnja i vožnja biciklom su takođe predlozi kako da budete aktivniji. Istraživači takođe savetuju da ako niste do sada, ne krećete odmah sa 30-40 minuta vežbanja, kraći trening je za početak sasvim u redu.

Davanje preporuka za sve uzraste i tipove tela je teško, iako se vremenski okvir od 40 minuta za aktivnost uklapa u prethodna istraživanja. Kako se više podataka objavljuje, trebalo bi da naučimo više o tome kako da ostanemo zdravi čak i ako ceo dan na poslu sedimo.

„Iako nove smernice odražavaju najbolju dostupnu nauku, još uvek postoje neke praznine u našem znanju“, rekao je Stamatakis i dodao:

„Još uvek nam nije jasno, na primer, gde je tačno granica za previše sedenja. Ali ovo je polje istraživanja koje se brzo razvija i nadamo se da ćemo odgovore imati za nekoliko godina“, prenosi N1.

You must be logged in to post a comment Login