Možete li zamisliti život bez svog telefona?

Prije samo nekoliko godina telefoni su postali svakodnevni oblik komunikacije i za kratko vrijeme postali su potpuno nezamjenjivi, pomažu kako daljnoj komunikaciji tako i prikupljanju raznih informacija – korisnih, zanimljivih i onih manje korisnih.

Došlo je vrijeme kad bez pametnog telefona ne možemo zamisliti nijedan dan, a kad ga ostavimo negdje, već poslije sat ili dva osjećamo da nam nešto fali, tako da možemo kazati da su danas telefoni sastavni dio naših života.

Kad nešto zafali telefonu i kad neće da radi kako bi trebalo, dosta ljudi u Bratuncu i Srebrenici ide “Kod Peđe“, jer Peđa veliki broj problema zna da riješi, nije mu teško da satima sjedi nad jednim telefonom i razmišlja šta mu to fali, sve dok ne otkrije kvar.

Mi smo porazgovarali sa Predragom Živanovićem, koga svi znaju kao Peđu, čovjekom koji se više od 15 godina bavi telefonima.

Od 2000. godine, kada je u kiosku prodavao telefone, do danas, kada pored prodaje svih dijelova, radi i popravke, Peđa je ostao na prvom mjestu u Bratuncu i okolini po broju mušterija.

“Dolaze mi dosta ljudi iz Bratunca, ali je približan broj mušterija i iz Srebrenice i okolnih mjesta, Osata, Osmača, Gostilja, Potočara, Oparaca i dalje… Da li u Srebrenici nema nikoga da ovo radi, ili se ljudima sviđa što ih fino primam, gostoljubivo, pristupačan sam, pa zbog toga dolaze u tolikom broju kod mene iz Srebrenice i okoline“, rekao je Predrag Živanović.

Nekad nije lako, kaže, kao kad dođu stariji ljudi, pa ne znaju mnogo o telefonima, tada je teško objasniti šta je problem, ali Peđa im strpljivo uspije da objasni što se može, pa oni ipak odu zadovoljni i donekle umireni da će njihov telefon biti popravljen dok ih ne pozovu sinovi i kćeri koji su na strani negdje.

Peđa je prije svega čovjek, jer bude dosta slučajeva kada stariji ljudi dođu i kažu da treba dekodiranje, a nije do toga problem.

“Dođu, kažu treba da se dešifruje, a ja ga upalim, ono radi. Nisu fino stavili bateriju ili karticu, i ja sad treba da im naplatim kao da sam dekodirao. Ma kakvi, tuđe mi ne treba, ne treba zarađivati na tuđoj muci“, kaže Peđa.

Sve ovo dovodi do zaključka da za ovaj posao ne treba snaga, nego naspavanost i strpljenje, dobra volja i želja za učenjem jer je ovo posao u kojem se konstantno mora biti u toku, pa Peđa dnevno na internetu provodi i po 8 sati, jedan-dva dana da preskoči, odmah je izgubio tu nit koja povezuje.

“Nijedan telefon nije isti, i ja ako hoću da sam uspješan u poslu, moram svaki dan da radim, da učim, da tražim po internetu… Istina, mora da se radi po cijeli dan, po 4-5 sati ja provedem nad nekim telefonom, pa nekad i duže, pa opet ne riješim problem, ali ne odustajem nego i dalje učim“, kazao je Peđa.

I u ovom poslu ima sezona kad je više posla, to je ljetni period, negdje od maja, Peđa nema objašnjenje zašto je to tako, ali preko zime je skroz slabo posla. Što se tiče same prodaje telefona, prije je više prodavao, kad nije bilo pretplata kod mobilnih operatera, ali danas ima više popravki nego prije, i to uglavnom ljudi dolaze jer im pukne displej, ne radi im taj famozni “tač“, padne im sistem, zablokiraju šifre, treba da se dekodira…

“Prije su telefoni bili kvalitetniji, a sad su pametniji. Prije nije imalo šta da se pokvari, šta je tada imao telefon – mikrofon, zvučnik i displej, sad se više kvare jer ima dosta toga da se pokvari. To je cijena napretka, a da li je to dobro ili ne, vrijeme će pokazati“, objašnjava Peđa.

Posla nema da se može razbacivati, ali, kao i u svakom drugom poslu, uz dosta truda – može se preživjeti.

Piše: Dragana Vučetić