Boje odeće koje bi trebalo da izbegavamo kada smo umorni: Istraživanja kažu da crpe energiju

Da li želite da znate koje boje odeće će vas podržati kada ponestane energije, a koje će samo pogoršati situaciju? Ovo će vam pomoći da prestanete da gubite energiju, već da je osnažite.

Mogu li boje uticati na raspoloženje, emocije i ponašanje? I da li neki od njih zaista pomažu da se vrati energija? Ispostavilo se da je to zaista tako. Boja je izvor svetlosti i energije, dakle boje mogu imati efekat na naše raspoloženje i ponašanje.

Studija objavljena u stručnom časopisu “The International journal for biosocial research” i sprovedena u saradnji sa privatnom školom za decu sa smetnjama u razvoju podržava ideju da boje utiču na naše raspoloženje, emocije i ponašanje. U učionicama su boje zidova promenjene iz narandžaste i bele u kraljevsko plavu i svetloplavu, a tepih iz narandžaste u sivu. Kao rezultat promena, srednji krvni pritisak kod dece je smanjen za 17%. Pored toga, prema rečima nastavnika i nezavisnih posmatrača, deca su se bolje ponašala, postala su pažljivija i manje agresivna.

Iako postoje boje koje kmotivišu i stimulišu, neke nam kradu energiju. Dakle, koje nijanse nam oduzimaju snagu?

Mnogi intuitivno biraju crnu ili sivu kada se umore. Čini se da su to neutralne nijanse, ali u stvari ove specifične boje hrane nisku energiju. I pored niske energije, izbor odeće u ovakvim nijansama može je dodatno snizit.

Stručnjaci preporučuju da se radi suprotno i,kada nedostaje energija treba birati odeću u rasponu od jarko crvene do žute, uključujući bordo, roze, breskve, koralnu, narandžastu, zlatnu i druge nijanse koje su povezane sa njima. Trebalo bi da daju snagu i vitalnost. Poenta je da sebi date impuls koji je suprotan onome što vaše raspoloženje sugeriše.

Ovde, međutim, vredi napomenuti da se žuta i bela češće povezuju sa pozitivnim emocijama, a crvena sa negativnim (na primer, bes). Kada su istraživači Brajan Majer, Majkl Robinson i Džerald Klor počeli da proučavaju odnos između reči emocija i boja, otkrili su da je svetlost često bila povezana sa rečima pozitivnih emocija, a tama je često bila povezana sa rečima negativnih emocija.

Podaci su objavljeni u “Psychological Science” 2004. godine. Autori su otkrili da smo skloni da zaključimo valenciju stimulusa (i dobrog i lošeg) na osnovu njegove svetlosti. Na primer, kada su zamoljeni da povežu emocionalni odgovor sa bojom, učesnici su često povezivali jarke svetle boje (kao što su bela i roze) sa pozitivnim emocijama (kao što su sreća, opuštanje).

Doktorska teza pod nazivom “Dijagnostičke boje emocija” kliničkog psihologa Navita Gohara Kadara sa Univerziteta u Sidneju 2008. godine pokazala je da je boja važna karakteristika percepcije šest osnovnih emocija: ljutnje, gađenja, straha, sreće, tuge i iznenađenja. Istovremeno, crna je povezana sa strahom, zelena sa gađenjem, plava sa tugom, crvena sa besom, žuta sa srećom, a svetle nijanse sa iznenađenjem).

Tako su, pored crne, među nepoželjnim nijansama odeće za periode umora i nedostatka energije, istaknute plava i zelena. Neke studije takođe pokazuju da su sive i braon boje povezane sa negativnim emocijama (iako ređe od crne, plave i zelene). Istovremeno, u istim studijama, crvena je često tumačena i kao pozitivna i kao negativna boja, što je najverovatnije zbog njenih različitih tumačenjima širom sveta, pišu Novosti.

You must be logged in to post a comment Login